Poručite nakit putem naše internet prodavnice
ili na broj telefona 060/157-7553.

Korpa
0 Artikala - 0,00 Din.
Vaša korpa je trenutno prazna!

Dušanov krst

2400,00 Din.

Opis artikla

Душанов крст представља реплику крста цара Душана који се налази на Светој Гори, на пола пута од мора ка манастиру Хиландар. За вернике он је симбол моћи, слободе и вере у Бога и сопство без граница. Камени споменик и крст подигнут је на месту на коме се цар Душан сусрео са братством манастира приликом доласка. У непосредној близини налази се и маслина коју је Душан својом руком засадио и која још увек рађа. На Светој Гори цар је боравио са својом супругом, царицом Јеленом, првом, а највероватније и једином женом која је икада крочила на Хиландар.

Kol:
SPI0018a9
SPI0018b
1440,00 Din.
SPC0016
SPC0016
1220,00 Din.
SPKS0015
SPKS0015
4460,00 Din.

Крст Силе и Слободе

Душанов крст представља реплику крста цара Душана који се налази на Светој Гори, на пола пута од мора ка манастиру Хиландар. За вернике он је симбол моћи, слободе и вере у Бога и сопство без граница. Камени споменик и крст подигнут је на месту на коме се цар Душан сусрео са братством манастира приликом доласка. У непосредној близини налази се и маслина коју је Душан својом руком засадио и која још увек рађа. На Светој Гори цар је боравио са својом супругом, царицом Јеленом, првом, а највероватније и једином женом која је икада крочила на Хиландар.

Ратник пред којим је дрхтала цела Европа

Стефан Душан Немањић, познат као Душан Силни био је српски средњовековни краљ и први српски цар. Рођен је око 1308. године у Зети, а умро 20. децембра 1355. године. Када се његов отац, Стефан Дечански побунио против свог оца краља Милутина читава породица протерана је у Цариград. Душан је тако одрастао у највећем европском културном средишту тог времена. То је оставило неизбрисив траг на младог Душана који тада почиње да сања сан о великој Србији и царској круни. Када је после седам година његовом оцу било дозвољено да се врати у Србију, Душан остаје на двору свог деде краља Милутина. Након његове смрти, Душанов отац постаје краљ, а он престолонаследник који добија на управу покрајину Зету. Већ тада се видело да ће постићи огроман успех. Његове очи непрестано су сијале победничким сјајем.

Бојте се, ја нисам човек, ја сам Вук

Ја не причам и не пишем, ја завијам. Не завијам што ме је страх, не завијам што сам бесан. Завијам да би ме Чопор чуо мој, да би ме чули Вукови, да би ме чуле Вучице, да би ме чули Вучићи, да би се окупио Чопор мој! А, када се окупи Чопор мој, бојте се пси!

Тако је говорио цар Душан и бојали су га се и млади и стари, и његови и туђини. И имали су разлога за страх. Било је човек велике физичке снаге, страстан у речима и делима, немилосрдан према грешницима али праведан и частан, човек велике визије и надљудске воље.

Страх је утеривао самом својом појавом. Био је висок чак 2,14 м, што је поготово за ондашње прилике било необично и застрашујуће. Око себе је окупио гарду витезова, правих горостаса од преко 2 метра, који су га пратили у стопу. Његова гарда бројала је преко 100 ратника и уливала је страх и трепет где год се појави.

Слобода се осваја

Слобода се ниједном молбом добила није. Ни говором. Слобода се осваја ... и тако је мудри и храбри цар Душан освајао територију по територију, земљу по земљу, скупивши под своју власт највећа пространства у српској историји. Зато је он за српски народ велики, већи и од свог имена. Он је нада да и мали могу постати велики ако се окураже снагом, срчаношћу и Божијим знамењем.

Када је уз помоћ властеле Душан збацио свог оца са власти, више ништа није могло да стане на пут његовом освајању. Искористио је слабост и немире у Византији за проширење границе државе према југу, све до Коринтског залива. На северу је граница била на Сави, а једно време је и Београд био у саставу његове државе. 1345. прогласио се за цара Срба, Грка и Бугара а српску цркву уздигао на ранг патријаршије.

Душанов законик - строг и праведан

Душанов законик је најзначајнији правни акт немањићке државе. Донет је на сабору у Скопљу 1349. године, а допуњен на сабору у Серу 1354. године. Оригинал Душановог законика није сачуван, али јесу многобројни преписи што сведочи о његовој примени не само током средњег века, него и под турском влашћу. Законик је писан на народном, старосрпском језику и садржи преко 200 чланова.

Законик је регулисао положај владара, цркве и властеле. Садржи одредбе из свих правних области а посебно кривичног права. Казне су биле у сагласности са степеном кривице - око за око, зуб за зуб и значајно су допринеле увођењу реда у држави. Посебан значај законика огледа се у заштити православља. Захваљујући његовом утицају и огромном поштовању коју је цар Душан имао у народу, ниједан елемент ислама за време вековне турске власти није се одомаћио у српском народу - српска вера је остала потпуно чиста.

За оне са визијом и чистим срцем

Душанов крст је симбол личне моћи. Помаже у остварењу виших циљева. Подиже самопоуздање и веру у сопствене снаге и способности. Осигурава победу правде. За оне чистог срце и вере, немогуће претвара у могуће.

Оној ко носи Душанов крст оснажује се вером у себе

Top